ПРОПОВЕДНИЧКИ ДЕО
Проповед на Преображење
Петръ рече ко Јисусови: Господи, добро есть намъ здѣ бити” (Мат. XVI, 4).
Поб. браћо,
Кад је преблаги Бог стварао свет, излио је највећу љу бав и милост на љубимца свога човека. Поклонивши му нарочиту пажњу и створивши га по слици и прилици својој, он му показа и нарочиту своју милост тиме, што му даде земљу за станиште украшену сваковрсним лепотама да се њима наслађава душа човечија и пуну разноврсног богаства, које ће служити за потребу човечију и живот људски чинити пријатним. Све је дакле створено за добро човека, јер поглед наш може се наслађавати прекрасним погледима, укус и мирис слатким и миришљавим плодовима и цвећем, слух дивном хармонијом звука, том заносном химном, којом и живе ствари и мртви метал славе свога Творца и Господа. Свуда, где год се окренемо, бр. моја, видимо на земљи милост и издашност Божју, којом нас је обасула и рекао би, да човек нити има шта, нити треба да жели, нити пак може себи чак ни да замисли што савременије, што лепше, него што је живот у прекрасним појавама природе која га окружава и за који му је Бог дао и способност да га разуме и ужива.
Па ипак браћо ми видимо нешто сасвим противно. Ма како човек да живи добро овде на земљи, ма каква лепота да окружава, он је способан да тежи и човек тежи другој лепоти, лепоти и красоти несравњено много вишој, духовној, нематеријалној, тежи лепоти и красоти небесној.
О томе нас браћо уверава и еванђелска повест која нам излаже догађај који је повод празновању данашњег великог и светлог празника Преображења Господа и Спаситеља нашег, и најјачи доказ тежње човечије к небу и лепоти која тамо влада. Чујте само браћо: „После шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и поведе их на
гору високу и преобрази се пред њима и, засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као снег. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице : Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији“ (Мат. 17. 1-4).
Вама је без сумње пала у очи молба ап. Петра: Господе! добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице, јер нам она сведочи, да молилац, обрађујући се Господу заборавља на све овдашње, на све што је земаљско. Он већ не гледа на дивну красоту горе Тавора која га окружава; она за њега сада не постоји, исто тако, као што за њега не постоји ни све то, што га је раније привезивало том земаљском животу. Он је заборавио, да су тамо доле остали његови сродници и пријатељи, он је готов прекинути све свезе с њима и прекратити све обавезе, он је готов заборавити на сву прошлост и живити само садашњошћу, он уздиже, као што сте чули, свој глас и моли Господа да му дозволи да начини три колибе, како би свагда живели овде на гори.
А шта, браћо моја, побуђује у њему такве осећаје, шта порађа у њему такву жељу ? Осећаје и жељу такву изазвала је небеска красота у сјају када је видео свога Учитеља. У очима Апостола сва лепота земаљска која га је окружавала помркла је одједанпут; он ју већ више не може ни да види, јер он види небесну славу Учитеља свога и осећа присуство Бога. Усхићена његова дума преиспуњена је блаженством и он моли Господа да продужи то блажено стање Његово на свагда, јер добро му је овде бити. Та молба и нехотице излеће из уста његових, он гори жељом да живи таквим животом, животом срећним и блаженим, животом неизказано пријатним, животом пред лицем и у присуству самога Бога.
Срећан је био, поб. браћо моја, св. апостол Петар, који је проживио дан Преображења Господња и неисказану славу свога небесног Учитеља, срећан је био што је видио красоту небеснога света и онда није чудо што је желео, да се тај тренутак продужи у вечност и ко од нас бр. моја, не би хтео и желео да се нађе на месту његовом и да осети ону срећу и блаженство које је апостол у том тренутку осећао?
У осталом и ми у своме животу осећамо и кадри смо осетити то блаженство и срећу, ма и у мањем степену, него што је осетио ап. Петар. О томе нам најлепши пример дају праведници и други угодници Божји, почевши од старозаветног Цара и праведника псалмопевца Давида, који је са неисказаним осећајима и жељом тежио, становима Господним месту нарочитог присуства Божијег, па до свију оних и данас који налазе, да је боље један дан провести у дворима Божјим од хиљаде, који налазе, „да је боље бити на прагу дома Божија, него живети по местима грешничким“ (Псал. 84. 10). То нам засведочавају и многи српски светитељи, Цареви и Краљеви, који су остављали сјај дворова својих царских и подизали храмове Божје, у којима су налазили задовољства и мира својој души. Јест, браћо моја, ништа доброг и побожног човека не може задовољити, нити душу његову испунити миљем као светиња дома Божијег, јер у храму Божјем он види красоту небесну још овде на земљи. Ту у храму Божјем душа наша узноси се Богу и разговара с Њиме, ту се осећа присуство Божје више него игде на другоме месту, ту се човек одваја од земље а узноси к небу, ту човек осећа да је створен не за живот само земаљски, него и за живот небесни који је вечан. Ту, у храму Божјем најбоље се осећа ништавило људског живота, најбоље се открива наша тежња к небу, ту се одвајамо од свакидашње животне борбе за опстанак, која нас само наводи на грех, ту се осећамо мирни и спокојни, ту се осећамо срећни, јер ту се жалост претвара у радост, ту се беде и невоље претварају у сладост.
У цркви се људски дух преображава, јер сама унутрашњост храма производи на човека необичан и јак упечатак. Ликови светитељски и престављени на иконама разни догађаји хришћанске историје доводе нас у духовно усхићење и радост, јер је у њима престављено царство Божје на земљи. Они нам напомињу валику љубав Божју према нама а велику жртву Сина Божјег, који је понео крст на Голготу за грехе наше, ту у цркви чују се и речи Божје. чује се глас Божји, који нам и данас, а и увек понавља да је Христос чије име на себи носимо Син Божји возљубљени, кога ваља да слушамо.
У послушности према науци Спаситеља нашег, браћо, ми ћемо извршити преображај живота нашег, те да и у овом земаљском животу осетимо сладости које су осећали сви они који су у животу своме следовали оном угледу који нам је он оставио. Христос је показао пут којим се може ићи да се види красота коју су осетили св. апостоли видевши свога Учитеља у Његовој божанској слави и светлости. И ми браћо морамо у дан последњега суда предстати пред лице свога Господа и тада ћe праведници засијати као сунце у царству Оца њиховог. Та светлост којом ће засијати тела праведника остаће на њима ва веки векова, никад да се не умали, никад да се не угаси и та светлост биће удружена с радошћу и весељем јер ће на њима почивати благ и милостив поглед свога Господа.
Браћо моја, дешава се, да лице наше и у овом земаљском свету и животу сија радошћу и весељем, кад на нас баци поглед какав од положаја човек или пријатељ наш кога волимо и поштујемо. И кад нас такав поглед човека весели и лице наше обасјава радошћу, онда колико ће несравњено бити то во свѣтѣ лица Божија и када се о имени Божіемъ будемо радовали.
Али та радост браћо моја може се уживати само онда ако будемо имали чисто срце и душу, јер Христос каже: Благо онима који су чистога срца јер ће Бога видети. Треба дакле у овоме животу очувати чистоту срца, т. ј. очистити се не само од грешних дела, него и од грешних жеља и мисли, посао истина потежак, али могућан, јер Христос није на своје следбенике наложио ништа што надмаша снагу њихове душе и њихова тела. А уз то браћо не заборављајмо никад и на помоћ Божју која се на нас излива у благодати Божјој заслугама Спаситеља нашег. Ко има вере у Бога тај савлађује све препоне живота, отклања од себе све незгоде, изгони из срца и душе своје све што не ваља и чисти срце своје ослањајући се на тај начин да у дан суда осети ону радост коју су осећали св. апостоли на данашњи дан Преображења Христова, на тај начин он ће стећи заслуге да буде учасник неизмерне славе Божије.
Поб. Хришћани. Храм Божји преиспуњен је славом Божјом, јер то је место освећено самим присуством Божјим као насеље славе Божије. На данашњи дан светлога празника Христова Преображења, када храм Божји преставља духовно гору Таворску а ми ученике Христове, опоменимо се речи св. ап. Петра који рече: Господе добро нам је овде бити и кад нас у животу нашем снађе ма што год, што би могло пореметити мир и спокојство душе наше похитајмо овамо браћо и у молитви узнесимо ум, срце душу нашу Господу и он благи и милостиви отклониће од нас немир и неспокојство, испуниће душу нашу миром и љубављу, озариће нас светлошћу свога благоразумија, упутиће нас путем својих заповести, те ће и нас грешне обасјати свѣтъ Његов присносущни молитвама Св. Богородице и свију светих Амин.
(Проповед објавена во „Весник Српске Цркве“)
БЛАГОВЕСТИ 